Ne verujem da nema osobe koja ima kompjuter, a da nije čula za naziv DivX. U tekstu koji sledi pokušaću da objasnim o čemu se zapravo radi, kako je nastao, odakle mu ime, ko mu je tvorac itd...
Kako je DivX dobio naziv
Ako ste se zapitali šta DivX zapravo znači, odgovor je – ništa. Ime je, naime, nastalo kao parodija na pay per view sistem iznajmljivanja DVD naslova koji je filmska industrija pokušala progurati prije nekoliko godina u Los Anđelesu.
Sistem se zvao DIVX (DIgital Video eXpress), a koristio se DVD diskovima (mada u nešto izmenjenoj varijanti) i odgovarajućim playerima. Kupci DIVX naslova kupovali su filmove po ceni od 4,50 USD, odnosno znatno niže od cene regularnih DVD-naslova.
“Kvaka” je bila u tome da je gledanje takvog filma bilo besplatno samo u prvih 48 sati od kupovine – svako naredno gledanje se plaćalo po 3,25 USD (player je bio modemom povezan sa centralnom bazom koja je vodila računa o tome imate li pravo gledati kupljeni naslov ili ne). Cena takve “kupovine” DIVX naslova bila je veća od iznajmljivanja u videoteci, disk nije imao dodatne sadržaje, sinhronizaciju na strane jezike, ni titlove, a sami filmovi često nisu bili dostupni u widescreen načinu gledanja.
Cela stvar je, stoga, u kratkom roku neslavno propala, a Jerome Rota je svoj codec nazvao parodirajući ovaj sistem – DivX ;-)
Tvorac
Kao što je rečeno, tvorac DivX-a je 26-godišnji francuski hacker Jerome Rota, tada poznat isključivo pod nadimkom Gej.
Razlog za nastanak
U leto 1998. god. MPEG (Motion Picture Experts Group) industrijska skupina izdala je specifikaciju MPEG-4 formata za kompresiju digitalnog videa. Na ovom formatu članovi skupine radili su neko vreme, a dizajniran je tako da bude posebno pogodan visoko kvalitetno streaming-u video sadržaja preko Interneta.
Od MPEG-1 (koristi se za Video-CD) i MPEG-2 (koristi se za kompresiju video sadržaja na DVD-u) formata, MPEG-4 razlikuje se po većem stepenu kompresije uz isti bitrate.
Prevedeno, filmski zapis kompresovan u MPEG-4 format zauzimaće manje mesta nego isti zapis kompresovan u MPEG-2 format uz isti kvalitet slike.
Microsoft (koji je tada žestoko ratovao sa Real Networksom za dominaciju na području internetskog video-streaming-a) je u isto vreme izdao svoj novi format zapisa za video-streaming, poznat pod nazivom ASF (Advanced Streaming Format), koji je kasnije preimenovan u Windows Media Video (WMV).
Codec za reprodukciju i izradu ASF datoteka, kao i odgovarujuće alate (player-e i kodere) za taj posao Microsoft je delio besplatno, nadajući se da će popularizovati svoj novi format.
Stvarajući ovaj format, momci u Redmondu su posao obavili jako dobro - kvalitet slike ASF formata bila je superiorna svemu do tada viđenom na području video-streaming-a, uz visok stepen kompresije, te su ga mnogi entuzijasti želeli iskoristiti i u druge svrhe npr. za kompresiju DVD filmova.
Na žalost, to nije bilo moguće izvesti bez većih problema. ASF datoteke mogao je proizvesti jedino Microsoftov Windows Media Encoder, prilično restriktivan alat koji nije dozvoljavao onoliko “podešavanja” koliko su “entuzijasti” želeli. Takođe, da bi ste konvertovali neki video zapis u ASF, bilo ga je potrebno prvo prebaciti u neki od formata koji je Windows Media Encoder mogao “pročitati”. Vreme i mesto na disku potrebno za ovaj postupak odbijali su i najveće entuzijaste, a osim toga ASF format imao je i nekih svojih nedostataka kao što je audio sinhronizacija, zatim format je bio napravljen da delove video zapisa pakuje u segmente radi lakšeg streaming-a. To je rezultovalo povećanjem obima datoteke što je kod većih sadržaja npr. DVD filmova bilo očigledno vidljivo u slučaju “pakovanja” DVD sadržaja na CD.
Cela stvar bi ostala na “škrgutanju zubima” i daljoj upotrebi Video CD (MPEG-1) formata, da se nije upleo dotični “gospodin” sa početka priče, Jerome Rota.
Jerome je, uz pomoć nemačkog kolege Maxa Moricea, reverse engineeringom izmenio ASF codec i u leto 1999, predstavio prvu verziju novog codec-a koji je sadržavao sve dobre strane ASF-a (visok kvalitet slike i MPEG-4 kompresije), ali bez dodatnog balasta za streaming i uz neka poboljšanja zapisi koji su kreirani novim codec-om davali su nešto bolji kvalitet slike od ASF-a.
Pogađate, video-codec koji je nastao kao “plod” Rotinog rada jeste DivX ;-) .
Bitno je spomenuti da je DivX omogućio čuvanje MPEG-4 video zapisa u AVI datoteku, što je Microsoft onemogućio u originalnom formatu, iz raznih političkih razloga. AVI (Audio-Video Interleave) je format koji postoji još od 90-tih godina i prvih verzija Windows-a, a osnovna prednost mu je da može sadržavati različite formate zvuka i slike unutar jedne datoteke, npr. zvuk može biti sačuvan u MP3 formatu a slika (video) u DivX formatu. Prednost AVI datoteka je u tome što ih podržavaju gotovo svi softverski video playeri.
Zahvaljujući visokom stepenu DivX formata, 2-satni film sa DVD-a mogao se sačuvati u 650-megabajtnu AVI datoteku (čitaj: mogao je stati na 1 CD) u prihvatljivoj VHS kvaliteti.
Razvoj DivX-a
Početkom 2000. Jeroma Rotu je kontaktirao izvesni Jordan Greenhall (svojevremeno potpresednik MP3.com-a) i predložio mu osnivanje firme koja bi se bavila DivX-om i uz njega vezanim stvarima. Rota je pristao, te je ovaj dvojac zajedno sa Joeom Bezdekom, osnovao DivXNetworks iste godine.
DivXNetworks je ostatak godine proveo radeći pod paravanom poznatim pod nazivom Project Mayo. Cilj projekta je bio izrada open source codeca potpuno kompatibilnog sa DivX-om, ali napravljenog od “nule”, potpuno legalnog i neopterećenog nasleđem od ASF-a.
Iz Project Mayo je iste godine nastao DivX 4.0 a kasnije i DivX 5.0.
Nakon svega ovoga, situacija na DivX sceni je pomalo zbrčkana... Dobar deo filmova i drugih materijala i dalje je kodiran starim DivX ;-) codec-om, verzijske oznake 3.xx. Srećom, nove verzije DivX codec-a uredno čitaju stare formate tako da nekih problema sa kompatibilnošću ne bi trebalo da bude. Jedini izuzetak su materijali u kojima je zvuk kodiran DivX codecom - reč je o formatu zasnovanom na ASF-u, koji je podržan u najstarijoj verziji DivX-a. Verzije 4.0 i 5.0 ne podržavaju ovaj format iz pravnih razloga. Ako kojim slučajem naletite na materijal koji ga koristi, morate instalirati i DivX 3.xx codec da biste ga dekodirali.
Za kraj
Različite verzije DivX-a mogu mirno živeti jedna pored druge na istom računaru (osim četvorke i petice – instalacija ove zadnje obrisat će četvorku).
Verzija 3.xx se, inače, smatra zastarelom i ukoliko sami radite DivX sadržaje, preporuka je da je zanemarite i pređete na 4.xx koja je dovoljno kvalitetna i stabilna ili da pređete na verziju 5.0 koja je izašla pre par meseci.
Važno je napomenuti i to da je DivX codec zastupljen na oba značajnija operativna sistema, Windows i Linux, pa čak i na Mac OS-u.
Svestan sam da je veći deo materije ostao nepokriven, ali obećavam da ću u narednom periodu pripremiti tekst o tome šta je keyframe, bitrate, rezolucija, framerate, fast/low motion itd...