Internet je računarska mreža, najveća postojeća grupa međusobno povezanih računara. Skraćeno se naziva samo mreža. Za internet se često kaže i da je "mreža svih mreža", jer se zapravo sastoji od mnogo manjih lokalnih mreža, koje su međusobno povezane u globalnu računarsku mrežu - Internet. Danas je u mrežu aktivno povezano preko 4.000.000 računara. Još oko 140.000.000 povremenih korisnika se uključuje na Internet preko svojih lokalnih mreža.
Sam Internet, globalna računarska mreža, ne pripada nikome, ali svaka lokalna mreža, svaki računar i svaka veza pripadaju nekom. To znači da ceo Internet nema jednog vlasnika koji može da rukovodi njime, već pripada svim korisnicima koji sami kreiraju njegov izgled i uređuju sadržaj. Zato je Internet najveći demokratski forum.
Značaj međusobnog povezivanja računara u mrežu je više nego očigledan. Živimo u vremenu kada je informacija najveća snaga, a Internet nam pruža mogućnost novog načina razmenjivanja informacija, za sada najbrži mogući, koji donosi jedan novi vid i kvalitet u odnosu na ostala sredstva informisanja.
Ne treba se bojati interneta i upoređivati ga sa "tako strašnim računarima" za koje mnogi smatraju da ih nikada neće savladati. Neki ljudi smatraju da je Internet najveći izum posle točka i da će nesumnjivo uticati na naše živote mnogo više nego sami računari. Internet, međutim, ne treba indentifikovati sa računarima, kao što ni točak ne identifikujemo sa automobilima iako ne mogu bez njih. Kao što svako od nas, samo ako želi, može da nauči da vozi automobil, isto tako može da nauči i da koristi Internet, a da zapravo ne zna kako funkcioniše automobil, odnosno računar. Internet ćete mnogo lakše naučiti da koristite nego bilo koji drugi program na računaru.
Da bi se uključili na Internet potreban vam je personalni računar sa modemom (uređaj koji omogućava povezivanje računara na telefonsku liniju), telefonska linija i odgovarajući program koji će se vrteti na vašem računaru. Telefonska linija je potrebna za povezivanje u mrežu sa ostalim računarima, a takvu komunikaciju omogućava modem, koji je i jedina stvar koja može da vam nedostaje, ali on se može kupiti kod svakog prodavca računarske opreme i vrlo se lako namešta. Program koji koristite za Internet se zove čitač (engl. browser). Najpopulariniji su Netscape i Explorer. Oba čitača su jako dobra, a vremenom ćete se odlučiti za jedan koji vam više odgovara. Slobodno instalirajte oba čitača na računar. Jedino na šta treba da obratite pažnju je da verzija programa bude najmanje 3 ili novija u oba slučaja.
Kada ostvarite navedene preduslove za povezivanje na svetsku računarsku mrežu - Internet, verovatno ćete se zapitati, a šta sada? Sada vam je potrebna još jedna stvar. Potreban vam je dobavljač internet usluga, tzv. provajder (engl. provider). To je neko koga će vaš računar pomoću modema pozvati telefonom i na taj način postati deo mreže. Tada ćete vi postati deo Interneta i ravnopravni učesnik u svemu što se tamo nalazi.
Dobavljač prodaje vreme na Internetu. Za početak je dovoljno da kupite desetak sati i probate kako to izgleda. Dobavljač koji vam omogućava da se povežete na Internet je non-stop povezan u mrežu preko satelitske veze ili optičkog kabla. Najam te veze i oprema su troškovi koje ima dobavljač, pa stoga naplaćuje određeni iznos proporcionalno vremenu koje želite da provedete na Internetu. Za telefonski poziv plaćate uobičajenu tarifu gradskog razgovora. Zato se prilikom odlučivanja za dobavljača, ukoliko se dobavljač ne nalazi u vašem gradu, odlučite za onog ko se geografski vama nalazi najbliže.
Pristup Internetu, dobavljač će vam omogućiti otvaranjem naloga. Otvaranje naloga podrazumeva da od dobavljača dobijete korisničko ime (engl. username) i lozinku (engl. password). Korisničko ime će biti vaše ime na Internetu, na koje će svako moći da vam uputi poruku. Korisničko ime je najčešće neka skraćena kombinacija prezimena i imena ili nadimak. Korisničko ime sami birate. Ako je ime koje želite već zauzeto, moraćete da ga promenite, jer na mreži ne mogu da budu dva korisnika sa istim imenom. Znak razmaka se ne može koristiti u korisničkom imenu. Lozinka služi da obezbedi pristup mreži samo vama i zato, za razliku od korisničkog imena, mora da bude tajna. U slučaju pogrešno unete lozinke računar neće prihvatiti korisnika. Lozinka se takođe sastoji od kombinacije slova i brojeva i nikada se ne vidi na ekranu prilikom unošenja. Ako neko dozna vašu lozinku može recimo da istroši vreme koje ste vi platili. Lozinku možete promeniti koliko god puta želite sa svog računara kada se povežete sa vašim dobavljačem. Korisničko ime ne možete da menjate.
Kada nabavite korisničko ime i lozinku spremni ste da putujete svetom sedeći u svojoj kancelariji ili sobi. Spremni ste da upoznate jedan novi svet. To je svet Interneta, ogroman izvor informacija, zabave i mogućnosti zarade.
- Šta sve možete naći na Internetu -
Na Internetu možete naći sve ono što vas interesuje i sve ono što možete zamisliti. Ako baš i ne nađete ono što ste tražili, verovatnije je da niste uspeli da pronađete pravu adresu, nego da to uopšte ne postoji. Internet je strahovito veliki. Niko ne zna koliko toga ima tačno i gde se sve to nalazi. Kada postanete korisnik Internet usluga, brzo ćete shvatiti da je nemoguće pregledati celu mrežu i zaviriti u svako ćoše. Na Internetu se nalazi ogroman broj lokacija sa kojih je moguće preuzeti podatke u obliku tekstova, slika, zvučnih ili video zapisa i programa. Vremenom, stećićete određeno iskustvo u korišćenju WEB-a. Tada ćete uvideti da na Internetu postoji i mnogo različitih tajnih informacija (poslovnih, finanasijskih, vojnih) i da je pristup tim lokacijama ograničen.
Internet je u suštini veoma neformalan i iznad svega kreativan. Neprestano vam uliva optimizam i motivaciju za daljim kretanjem kroz more informacija. Ne bi bilo preterivanje kada bi rekli da mnogi ljudi korišćenjem Interneta nauče više nego što su ikad naučili u školi.
Dakle, na Internetu ćete sigurno naći zanimljive i korisne informacije. Međutim, postoje dve stvari koje na neki način mogu da predstavljaju otežavajuće okolnosti. Kao prvo, već prilikom prvog susreta sa Internetom uvidećete da je velika većina sadržaja na engleskom jeziku. Ako zaista želite da vam Internet bude sastavni dao posla, biće vam potrebno znanje engleskog jezika. Za obične "surfere" dovoljno je bar malo poznavanje osnovnih reči. Druga stvar, koja može da predstavlja otežavajuće okolnosti je obilje informacija prilikom izbora tražene informacije. Kada se susretnete sa ovim problemom, srešćete se sa suštinom znanja oko korišćenja Interneta. Zapitaćete se kako pronaći baš ono što vas interesuje? Odakle početi?
- Kako se koristi Internet -
Najbolje je da odmah znate adresu lokacije gde se nalaze informacije koje želite da vidite. Međutim, najčešće to nije slučaj. Kada ne znate tačnu adresu onoga što vas interesuje najbolje je da potražite pomoć od specijalizovanih mašina za pretraživanje podataka na Internetu. Takve lokacije se zovu mašine za pretraživanje (engl. search engines). Poštoji desetak mašina za pretraživanje koje nude pretraživanje po svim oblastima. Verovatno najkompletnija, najpopularnija i najpreglednija je Yahoo!, (www.yahoo.com). Adresu Yahoo! zadajte vašem čitaču i pojaviće se naslovna strana sa izborom osnovnih oblasti. Ako izaberete neku od ponuđenih oblasti Yahoo! će vam ponuditi dodatne podoblasti sve dok ne dođete do spiska dokumenata vezanih za ono što vas konkretno interesuje. Tada jedino ostaje da izaberete neku adresu od ponuđenih dokumenata. Ovo ne znači da ćete odmah pronaći ono što ste tražili, ali uz malo upornosti, iskustva i sreće možete da pronađete sve što vas interesuje i mnogo više od toga. Yahoo! će pri svakom saopštavanju rezultata pretraživanja ponuditi mogućnost dodatnog pretraživanja pomoću Alta Viste. To je takođe odlična mašina za pretraživanje i nalazi se na adresi: http://altavista.digital.com. Ako niste uspeli Yahoo!-om da pronađete željenu adresu pokušajte Alta Vistom.
U zadnje vreme je sve aktuelniji Google (www.google.com) koji nudi pretraživanje na više svetskih i lokalnih jezika (hrvatski, bosanski, srpski, nemački, švedski itd).
- Internet servisi -
Danas, na sve strane ljudi pričaju o mreži i Internetu. Na skoro svim reklamnim spotovima i publikacijama objavljuju se Internet adrese, stranci vas pitaju da li imate svoju prezentaciju, a prijatelji i poslovni partneri vas pitaju koja vam je elektronska adresa. Često ćete čuti da je neko nekog upoznao baš na mreži. Da li svi ovi ljudi govore o istoj stvari? Dobro pitanje.
Kada nabavite korisničko ime i lozinku postajete korisnik internetovih usluga. Dakle, postoji više usluga ili servisa koje vam se nude na Internetu. Iako je relativno mlad, internet u obliku kakvog ga danas znamo, nije nastao preko noći, a uporedo sa njegovim ekspanzivnim rastom povećavao se i broj usluga.
1. Najmlađa usluga koju pruža Internet je world wide web (svetom razapeta mreža). Skraćeno se zove www ili web. Kada ljudi danas govore o Internetu i krstarenju mrežom, zapravo misle na web. Upravo zahvaljujući web-u Internet je stekao slavu i popularnost za nepune tri godine. Web je kombinacija teksta, slike, animacije i zvuka i omogućava jednostavnim pomeranjem i klikom miša vrlo lako kretanje kroz sadržaj. Sadržaj web-a su bezbrojne lokacije na kojima se nalaze prezentacije pojedinaca, firmi, komercionalnih i nekomercionalnih institucija i svih onih koji su smatrali da tu treba da se nađu. Skoro svakog minuta se pojavi nekoliko novih prezentacija. Pri kretanju kroz web krećete se po celom svetu, a da to skoro i ne primećujete. Svaki klik mišem, za tili čas, može da vas prebaci sa jednog kraja sveta na drugi. Program koji se koristi za kretanje web-om zove se čitač (engl. browser). Najpoznatiji čitači su Netscape-ov Navigator i Communicator i Microsoft-ov Internet Explorer.
2. Najkorišćenija usluga Intereta je elektronska pošta (e-mail). To je ujedno i najstarija internetova usluga. Ne treba je izjednačavati sa Internetom , jer sama elektronska pošta postoji i mimo njega, ali je usled naglog razvoja Interneta, zahvaljujući predhodno pomenutom servisu, postala nerazdvojni deo. Svako ko ima pristup Internetu ima i elektronsku poštu. Elektronska pošta može da se koristi za sve ono zašta se koristi i obična pošta. Razlika je u tome što pismo pišete u računaru, ne morate da idete do pošte i pošta se uručuje za par sekundi do par sati što je retkost. Kao i kod obične pošte imate svoju adresu i adresu onoga kome šaljete poštu. U slučaju netačne ili nepostojeće adrese pošta vam se uvek vraća. E-poštom, pored teksta, možete slati i slike i programe. Cena slanja je zanemarljiva (jedan telefonski impuls i par sekundi vremena kod dobavljača). Program koji je potreban za slanje i primanje pošte je sastavni deo pomenutih programa za čitanje web-a. Od specijalizovanih programa za poštu najpopularniji su Eudora i Outlook.
3. News ili diskusione grupe (Usenet Newsgroups) su elektronske oglasne table na kojima ljudi razmenjuju javne poruke iz svih krajeva sveta. Sve poruke su svrstane po temama i moguće je priključiti se diskusiji na bilo koju od tema. Dnevno stiže oko 500MB novih poruka na Usenet. Mogu se pronaći novosti koje ne možete naći na TV-u ili štampi i Usenet-ove novosti nisu ograničene samo na ono za šta komercijalni sponzori smatraju da se može prodati. Osnovna suština News-a je da se poruke ne dostavljaju svakome ko je zainteresovan, već da se šalju tamo gde će zainteresovani moći da ih čitaju.
Procenjuje se da postoji preko 25.000 raznih tema i sve su organizovane po određenoj hijerarhiji kao bi se željenim grupama lako pristupilo. Program koji je potreban za rad sa dikusionim grupama je sastavni deo pomenutih programa za čitanje web-a.
Od specijalizovanih programa za News najpopularniji su Free Agent i News Xpress.
4. FTP (File Transver Protocol) ili protokol za prenos datoteka omogućava da se preko Interneta prenose datoteke sa jednog računara na drugi. Prenos datoteka znači da je moguće kopirati datoteke sa nekog računara na vaš ili sa vašeg na neki drugi. Postoje mnogi javno dostupni FTP serveri sa kojih je moguće preuzimati besplatne programe (Freeware - potpuno besplatni programi i Shareware - programi koje možete besplatno koristiti u određenom probnom periodu). Korišćenje ove usluge je jako jednostavno i svodi se na jedan klik mišem na željenu datoteku. Najpopularniji programi za rad sa FTP-om su Cute FTP i FTP Explorer.
5. Telnet je servis Interneta koji omogućava da se preko mreže povežete na neki udaljeni računar tako da se ekran udaljenog računara prikaze na vašem ekranu i da tada vašom tastaturom zadajete komande udaljenom računaru. Udaljeni računar može fizički da bude smešten u susednoj prostoriji, drugom gradu ili drugoj zemlji. Da se povežete sa udeljenim računarom potrebno je da i na njemu imate otvoren nalog kao i kod svog dobavljača. Međutim, telnet najverovatnije nećete koristiti.
6. IRC (Internet Relay Chat) je usluga Interneta koja omogućava da razgovarate u realnom vremenu sa ostalim korisnicima ma gde da se oni nalaze. IRC može lako da vam oduzme svo slobodno vreme, a i više od toga. Najčešći posetioci IRC-a su klinci, dokoni studenti i ostali ljudi koji imaju računar povezan na Internet, a neznaju kako da ubiju vreme. Međutim, nikad se ne zna. Možda ćete nekog tamo i upoznati. Jako popularan program za chat-ovanje preko IRC servera zove se mIRC. Mnogi dobavljači Internet usluga imaju svoje posebne programe za ćaskanja na mreži i možete ih potražiti na njihovim naslovnim stranicama.
7. Gopher je stara usluga pretraživanja Interneta koja se više praktično i ne koristi. Jako mali broj dobavljača još uvek podržava ovaj servis. Kada naučite neće vam biti problem ni Gopher.
Ako ste razumeli navedenu podelu internetovih usluga, već ste mnogo naučili. Samo razumevanje podele verovatno će vam stvoriti novu viziju o Internetu.
- World Wide Web -
World Wide Web (svetom razapeta mreža) je najatraktivniji deo Interneta. Skraceno se zove www, w3 ili samo Web. Zahvaljujući Web-u Internet je stekao svetsku slavu i popularnost. U široj javnosti o Web-u počinje da se govori 1994. godine, a pravo Internet ludilo počinje 1995. godine. Najvažniji razlog za naglu popularnost Web-a je njegova jednostavnost korišćenja. Web je ogromna količina podataka raspoređena širom sveta. Ono po čemu se Web posebno ističe je da su svi podaci međusobno povezani. To se ostvaruje hipertekstualnim vezama koje omogućavaju kretanje, jednostavnim klikom miša, ka dodatnom srodnim informacijama bez obzira gde se one nalaze.
Čitač Web-a funkcioniše tako što na svaki klik mišem na tekst koji je podvučen i često u drugoj boji ili na neku od slika dobija adresu servera (računar na kome su locirani podaci) odakle treba da pročita tražene podatke. Primljene podatke čitač prikazuje na ekranu vašeg računara. Podaci mogu da budu tekst, slike, animacije i zvuk koji se, naravno, reprodukuje na zvučnicima. Za međusobnu komunikaciju čitač i server koriste HyperText Transfer Protocol (HTTP). Skraćenica http:// je početak svake Web adrese, ali nije potrebno pisati jer čitači to podrazumevaju. Jezik kojim su napisani hipertekstualni dokumenti na Web-u zove se HTML (HyperText Markup Language). Dokumenti u HTML formatu imaju ekstenzije .html ili .htm Na Web-u sve se vrti oko adresa. Ako znate adresu možete da pogledate ono što vas interesuje. Adresa se stručno zove URL (Uniform Resors Locator - jednoznačni identifikator resursa). U raznim katalozima, publikacijama i reklamama kada se objavljuju Internet adrese umesto URL može da stoji Home Page (osnovna stranica). Najčešće piše samo www ili Web.
Najčešće adresa počinje sa WWW, što je skraćenica od World Wide Web.. Iza www sledi naziv računara ili domena. Sve adrese se završavaju sa dva ili tri slova. Dva slova na kraju adrese su oznaka zemlje i obavezno se navode izuzev u slučaju adrese iz SAD. Na primer: oznaka za Francusku fr, za Nemačku de itd. Skraćenice od tri slova označavaju: com - kompanije; org - nekomercijalne organizacije, sportski savezi; edu - obrazovne institucije; gov - vladine institucije; mil - vojska; net - dobavljači Internet usluga i organizacija mreže. Iza ovako formiranih adresa može da sledi kosa crta iza koje je navedeno ime HTML dokumenta ili putanja do dokumenta sa više kosih crta gde opet na kraju stoji naziv odredjenog HTML dokumenta. Ako nije naveden naziv HTML dokumenta čitač podrazumeva index.html ili index.htm što je i najčešći slučaj. Tipičan primer jedne www adrese je: www.ekolive.netfirms.com
Često postavljano pitanje je da li je moguće zaraziti računar virusom sa Web-a? Dok krstarite Web-om svoj računar ne možete zaraziti virusom. Jedini način da zarazite računar virusom je da učitate program sa virusom u računar. Da li će to biti sa diskete ili sa Interneta sasvim je svejedno. U svakom slučaju trebaće vam antivirus program. Temu o antivirsnim programima i radu sa njima ćemo obraditi nekom drugom prilikom.